Sertifikat HD/ED

PSECA DISPLAZIJA KUKA ( CDH- canine hip dysplasia)

Da bismo razumeli ovu bolest potrebno je znati ponesto o zglobu kuka (coxofemoralnom zglobu).
Normalan pseci zglob kuka spaja zadnju nogu sa ostatkom tela psa pomocu dela butne kosti koji se zove glava butne kosti i dijela karlice koji se zove casica (acetabulum). U normalnom zglobu glava butne kosti se neometano rotira unutar casice. Zbog lakseg pokretanja kosti zgloba su oblikovane tako da casica potpuno okruzuje glavu butne kosti. Da bi se zglob ojacao ove dve kosti drzi zajedno jak ligament koji se direktno sa casice vezuje na glavu butne kosti. Takode i zglobna kapsula obuhvata ceo zglob i potpomaze stabilnost zgloba. Delovi ovih dveju kosti koji se zapravo dodiruju se zovu artikulacione povrsine koje su glatke i obavijene slojem hrskavice. Dodatno se jos u zglobu nalazi visoko viskozna tecnost koja podmazuje artikulacione povrsine. Kod psa sa normalnim zglobom kuka svi ovi faktori su udruzeni da omoguce da zglob neometano i stabilno radi.

Pseca displazija kuka je bolest zgloba kuka u kojoj abnormalna labavost misica, vezivnog tkiva i ligamenata kuka dovodi do povecanja prostora izmedu arikulacionih povrsina. To dovodi do drasticne promene u velicini i izgledu artikulacionih povrsina i degeneracije (propadanja) zglobne hrskavice koja za posledicu ima razvijanje osteoartritisa zgloba kuka.
Vecina pasa sa displasticnim kukovima se radaju sa normalnim kukovima ali zbog genetskih faktora i nacina drzanja zglob kuka se ne razvije na dobar nacin. Displazija kuka moze zahvatati jedan ili oba kuka.

Simptomi displazije kukova

Psi svih starosnih kategorija mogu patiti od ove bolesti i posledicnog osteoartritisa. U tezim slucajevima psi mladi i od 5 meseci mogu ispoljavati bolnost u toku i posle aktivnosti. Medutim, ova bolest se ipak najcesce diagnostikuje u toku prve tri godine zivota zbog vremena koje je potrebno da se razviju degenerativne promjene na zglobu.
Psi obicno setaju ili trce sa promenjenim hodom ili kasom. Kod trcanja se cesto primecuje da pas trci kao zec (skupljenim zadnjim nogama u vis). Pas moze odbijati da ispruzi potpuno zadnje noge, ili negoduje kada to pokusa. Ukocenost zadnjih nogu, teze kretanje uz i niz stepenice, bolnost pri kretanju, sepanje i prebacivanje nogu na jednu stranu u toku sedanja se takode mogu javiti. Kako bolest napreduje vecina pasa pocinje da gubi misicnu masu dok se stanje moze pogorsati toliko da je psu potrebna pomoc da ustane. 

Ko sve može patiti od displazije kukova

Displazija kukova pogada najvise pse a nesto rede macke. Rase najcesce pogodene ovom bolescu su velike i gigantke rase pasa . Njemacki ovcari, Zlatni retriveri, Labradori, Rotvajleri, Doge i Bernardinci su medu najrizicnijim grupama a moze se javiti rede i kod srednje velikih pasa. 

Genetska predispozicija

Istrazivanja dokazuju da je displazija kukova genetska bolest tj. ako jedan ili oba roditelja imaju displaziju kukova, njihovo potomstvo ima velike sanse da razvije ovu bolest. Suprotno tome roditelji koji imaju normalne kukove imaju veoma male sanse da izrode potomstvo sa genetskom predispozicijom ka oboljelim kukovima. Zbog ove cinjenice strucnjaci iz oblasti veterine u saradnji sa odgajivacima se trude putem rane dijagnostike i prevencije parenja pasa sa displazijom kukova svedu na minimum pojavu displazije u leglu. Medutim nemoguce je potpuno izbaciti bolest iz genetkog koda ovim nacinom zbog velikog broja gena koji su zasluzni za nju, individualnih manifestacija bolesti (ne ispoljava svaki pas iz legla iste simptome bolesti) i drugih cinilaca koji uticu na razvoj displazije.

Ishrana

U ishrani podjednaki faktor predstavlja kolicina i kvalitet hrane koje pas unosi u toku prvih par godina zivota nezavisno od genetske predispozicije za bolest. Dokazano je da prekomerna telesna tezina moze da pogorsa stanje svih zglobova u tijelu pa tako i kukova. Ovo je posebno vidljivo kod mladih pasa velikih rasa, starosti od 3 do 10 mjeseci gde prekomerna telesna tezina dodaje jos pritiska na vec labave ligamente kuka a nesrazmjeran rast misica i skeletnog sistema (kod velikih rasa te dobi skeletni sistem raste brze nego misicna masa) dodatno pogorsava stanje. Takode hrana koja sadrzi previse ili premalo kalcijuma,vitamina D3 i drugih minerala ima nepovoljne efekte na razvijanje zgloba kuka zbog cega se savetuje granulirana, vec pripremljena hrana ,umjesto obroka kuvanih kod kuce. Takva hrana je izbalansirana, sastavljena od strane nutricionista i posjeduje sve suplemente koji su potrebni za pravilan rast. Uz to ona dolazi i sa dnevnom dozom koja se moze izmeriti za psa svake velicine (na svakoj vreci granula bilo kojeg proizvodaca jasno su naznacene dnevne doze) tako da su greske u ishrani eliminisane.

Fizička aktivnost

Fizicka aktivnost predstavlja jos jedan faktor rizika. Genetski podlozni psi imaju vecu sansu da razviju displaziju kukova ukoliko se insistira na fizickoj aktivnosti od malih nogu. Kontradiktorno tome, psi sa vecom misicnom masom, koje vlasnici teraju na fizicku aktivnost, bolje podnose probleme sa zglobovima od pasa sa manje misicne mase. Medutim, stenad velikih rasa koja su najpodloznija problemima sa kukovima do godine dana ne mogu razviti dovoljno misicne mase jer nutrijenti koje unose preko hrane se trose na izgradnju citavog tijela, ne samo misica. Vlasnici ovih pasa trebaju biti oprezni sa dozom fizicke aktivnosti koju namecu psu u fazi rasta. Istrcavanje, duge setnje po par kilometara, atletski treninzi i slicne aktivnosti treba izbegavati dok pas ne prede akutnu fazu rasta (koja je kod srednjih rasa do oko godinu dana a kod velikih i gigantskih moze trajati od jedne i po godine do dve). Takode treba izbegavati ostale aktivnosti koje opterecuju kukove kao sto su hodanje niz stepence, skakanje sa i na uzdignute podloge (kauc, parapet, zid ), igranje frizbijem isl. Plivanje, doduse, spada u fizicku ativnost koja je veoma pozeljna kod ovih pasa jer se misicni sistem razvija ne opterecujuci zglobove. 

Dijagnostika i terapija

Dijagnoza ove bolesti se postavlja na osnovu anamneze, ortopedskog pregleda i rendgenoloskog pregleda kukova. Na osnovu rendgenskog snimka se ocijenjuju kukovi i zavisno o stepenu ostecenja zgloba kuka predlaze se odgovarajuca terapija. Postoji vise vidova terapije ukljucujuci medicinsku i hirursku uz koje je obicno potrebno menjati neke navike radi boljeg efekta terapije. Nas veterinar ce Vas posavetovati koju metodu lecenja je najbolje primniti u borbi sa ovom bolescu koja moze ozbiljno ostetiti kvalitet zivota Vaseg ljubimca.