NEUROLOGIJA
Indikacije za neuroloski pregled su razne. Od drhtavice do paralize nekog od ekstremiteta, a u tezim slucajevima i nemogucnost ustajanja ili kretanja. Svako od neuroloskih stanja treba na vreme prepoznati i poceti terapiju sto pre da bi se sprecila nezeljena dejstva same bolesti koja moze brzo da napreduje.
Najcesci neuroloski poremecaji nastaju kao posledica traume (udarac autom, pad sa visine i slicno) i u takvim slucajevima veoma je bitno reagovati na vreme. Povrede mozga, kicme i nerava mogu izazvati trajna nepovratna ostecenja. Zbog toga je bitno odmah reagovati i dovesti psa ili macku u ordinaciju kako bi veterinar mogao da ga/je neuroloski pregleda. Neuroloski pregled se sastoji iz niza testova koje ce vas veterinar da napravi nebi li otkrio nepravilnosti u ponasanju i svesti Vaseg ljubimca. Pregled se vrsi na budnoj zivotinji, u prisustvu vlasnika. Sastoji se od procene mentalnog statusa, ponasanja, polozaja tela, hoda, polozajnih reakcija, pregleda nerava glave, pregleda spinalnih nerava, percepcije bola, stanja besike i drugih parametara.
Ciljevi ovog pregleda su:
Svesnost ( mentalni status ) je stanje zivotinje u kojem ona odgovara na spoljne stimuluse ocekivanom reakcijom. Kada se on poremeti nastaju stanja depresije, kome, histerije, ponavljanje nekih radnji kao sto su setanje u krug na levu ili desnu stranu, pritiskanje glave o neki predmet,pod ili zid i slicno.
Ponašanje životinje umnogome zavisi od navika, polozaja u drustvenoj lestvici (dominantan suprotno podredjenom psu npr.) i nacina na koji se mozak svake jedinke prilagodjava spoljasnjim stimulusima. U nenormalno ponasanje spadaju: agresija, strah, dezorijentacija, kompulsivne radnje itd.
Normalan polozaj tela zavisi od interakcije nekoliko sistema: mozga, kicmene mozdine, misica, sistema za ravnotezu i vizuelizaciju i proprioceptivnog sistema. Povreda na bilo kom od ovih sistema ce se manifestovati nenormalnim polozajem tela. Drzanje glave okrenute u stranu, uvrtanje glave oko svoje ose, izvijanje kicme na gore ili dole su samo neki od poremecaja koji su moguci.
Analiza hoda je verovatno najbitiniji i ujedno najtezi deo neuroloskog pregleda. Normalan hod pasa i macaka je dijagonalan. To znaci da u isto vreme jedna prednja noga i dijagonalna zadnja noga nose teret, dok su druge dve noge u ” letećoj ” fazi. Mnoge neuroloske, ali i ortopedske bolesti ( ponekad i neke sistemske bolesti ) izazivaju poremecaj hoda . Najcesce se javljaju tri abnormalnosti hoda: sepanje, slabost ( pareza) i nesposobnost koordinacije pokreta nogu ( ataksija ).
Pregled reakcija u odredjenim polozajima se izvodi nakon analize hoda i pomaze u otkrivanju abnormalnosti koje nisu uocene u prethodnom pregledu. U ovim reakcijama ucestvuje celi nervni sistem i vrlo su bitne za otkrivanje suptilnih abnormalnosti.
Pregled kranijalnih nerava koje cini 12 pari nerava cija je funkcija inervacija struktura bitnih za: vid, ravnotezu, gutanje, lucenje suza, pljuvacke, sluh… Ovaj pregled je vrlo bitan za lokalizaciju i otkrivanje prirode lezije. Pregled spinalnih refleksa se uglavnom obavlja na kraju pregleda. Zivotinja lezi opustena na strani. Refleksi po jacini mogu da budu: normalan, slab, jak, preteran, odsutan.
Test na površni bol se obavlja neznim stipanjem koze hvataljkama. Duboki bol se testira stipanjem prstiju, perinealne regije i repa. U oba testa ocekuje se opsta reakcija pacijenta koja ne podrazumeva samo lokalni trzaj već i psihicku reakciju pacijenata na neprijatni stimulus (okretanje glave, cviljenje, lajanje i slicno). Putevi dubokog bola se nalaze duboko u kicmenoj mozdini i ovaj refleks nam govori o obimu ostecenja.
Pregled funkcije besike i analnog sfinktera nam govori kako o mestu povrede tako i o sposobnosti zivotinje da sama vrsi nuzdu. Ukoliko je povredjen deo kicmene mozdine koji inervise analni sfinkter i sfinkter besike može doci do zadrzavanja mokrace i/ili fecesa ili suprotno zivotinja moze da mokri ili obavlja nuzdu nekontrolosano. Nijedna od ove dve krajnosti nije pozeljna kako za Vas tako i za Vaseg ljubimca.
Neuroloski pregled treba obaviti sto pre nakon zbrinjavanja zivotinje u slucaju nastanka nervnih simptoma nakon traume.